Текст са саветима за родитеље чија деца полазе у први разред објављен је на порталу Зелена учионица. Интервјуисани су чланови Одсека за рад са децом Менсе Србује међу којим сам и ја.
„Након тога, разговарали смо са Јеленом Смиљковић, наставником математике и информатике у ОШ „Иван Горан Ковачић“ која нам је дала корисне савете како из угла просветног радника тако и из угла родитеља чије дете сада похађа пети разред основне школе:
– Као мајка детета које је у петом разреду и као наставник математике, често сам у прилици да видим колико начин на који се родитељи поставе у овом периоду утиче на дете. Родитељи би требало да буду подршка детету, али је важно да не преузму све обавезе на себе. Родитељи преко вибер група сазнају шта је за домаћи и преносе деци и то сматрам погрешним, јер родитељи на тај начин шаљу поруку детету да не мора да слуша на часу и дете не развија одговорност.
Улога родитеља није да уради задатак уместо детета и издиктира му решење, већ да подстакне дете да размишља и схвати шта се у задатку тражи. Потребно је да родитељ усмери и објасни, али не и да мисли уместо детета, да буде ослонац, да помогне када дете запне, да га научи организацији и да га похвали за труд. То гради одговорност и самосталност. Дешава се и да родитељи лоше говоре о учитељу или другој деци, то је озбиљна грешка, јер дете тада губи поштовање и према учитељу и према школи и према раду.
Од првог дана важно је да дете развија добре навике. Најважније је активно слушање на часу – да дете не прича док учитељ објашњава и да обележи шта је за домаћи задатак. Битно је организовати време код куће тако да се прво уради домаћи задатак, па онда игра, то је основна радна навика која касније олакшава цело школовање.
Родитељи би требало да ограниче време на телефону и игрицама јер деца данас проводе сате пред екраном и губе енергију на погрешне ствари, па је корисно поставити јасну границу (на пример 30 минута дневно). Постоје апликације које у томе помажу, али најважнија је доследност родитеља. Потребно је развити код деце позитиван став према учењу. Често чујем како родитељи говоре деци да је математика тешка и да је потребно много труда да се разуме, на тај начин деца у старту имају одбојност и страх од математике, а заправо математика која се учи у првом разреду је свуда око нас – у свакодневним ситуацијама – и дете је природно усваја ако је посматра кроз игру и живот.
Ако родитељ покаже поверење у учитеља, поштовање према школи и доследност код куће, дете ће пратити тај пример. Ако дете развије навику да слуша на часу, забележи домаћи и уради га самостално, отвара себи врата за успех и у вишим разредима.“
No Comments