Магија је у рукама наставника

Магија је у рукама наставника

МАТЕМАТИКА КРОЗ ПРОЈЕКТНУ И ПРОБЛЕМСКУ НАСТАВУ НА ДАЉИНУ ПРЕ И ЗА ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА

Осврт на наставу математике и улогу наставника у учионици

Као наставник математике сматрам да је моја улога да мотивишем децу да заволе математику и да науче да је примене у свакодневним проблемима. Математика је сјајна наука кроз коју млади људи  треба да науче да размишљају, анализирају и доносе добре одлуке. Да би све то било реализовано и у пракси, не само у теорији, није довољно радити само типске задатке који се могу наћи у уџбенику и збирци. Од како сам почела да радим у настави, увек се трудим да сваку лекцију коју предајем ученицима приближим и повежем са ситуацијама из реалног живота. На самом почетку требало ми је много времена да пронађем адекватне примере за сваку лекцију, али временом сам и то превазишла.

Присуствујући промоцијама уџбеника разних издавача и анализирајући сваки, пре две године открила сам скроз другачији приступ математици у уџбенику за пети разред који је оријентисан ка пројектној настави, што га чини јединственим у земљи (аутори: И. Анић; Р. Кошанин; А. Равас, издавач- Бигз). С обзиром на то  да наставник нема могућност ван свог актива да изабере уџбеник по ком ће радити, једина преостала опција је коришћење иновативног уџбеника који наводи децу на размишљање, истраживање и тимски рад као додатне литературе. Актив математичара школе у којој радим изабрао је иновативни уџбеник за пети и шести разред као додатну литературу.

Идеја за онлајн наставу пре ванредног стања

Имајући у виду фонд часова математике и градиво које треба обрадити са ученицима, схватила сам да на самим часовима немамо довољно времена да се бавимо задацима из оба уџбеника. Тада се јавила идеја да са ученицима спроведем један вид онлајн наставе, то јест да им шаљем проблемске задатке имејлом, као и додатну помоћ, појашњења и друге потребне информације, а они мени на исти начин да врате урађене задатке. На тај начин не бисмо трошили време редовног часа у школи око поделе задатака и техничких ствари, већ бисмо имали више времена за анализу и суштину проблема.

Са прошлогодишњим петацима радила сам неколико проблемских задатака  и деца су била одушевљена. Једна екипа петака, Математичке мозгалице Србије, учествовала је у тимском такмичењу Collaborative Problem Solving Challenge 2019. То је такмичење на којем се решавају задаци из свакодневног живота који подстичу креативност, логичко расуђивање и тимски рад. Да би ученици учествовали у такмичењу требало је да формирају екипу од четири члана, смисле име екипе, отворе екипни имејл и креирају свој лого. Математичке мозгалице су у Изазову освојиле друго место од 36 екипа, а касније у финалу пето место од 11 екипа, што је изузетан резултат. Поучена осећајем поноса на резултате својих петака, као и осећајем њихове среће, решила сам да ове године укључим све петаке у решавање већег броја проблемских и истраживачких задатака.

Наиме, на самом почетку септембра 2019. године ученицима два одељења петог разреда представила сам свој приступ подучавања. Објаснила да ће поред стандардних такмичења имати прилику да учествују и у другим математичким такмичењима на којима ће моћи да покажу своје знање кроз забаву и креативност. Одмах сам их увела у новине са којима се нису раније сусретали. Објаснила сам им да ће део задатака решавати тимски и онлајн.

Циљ и исходи оваквог вида наставе

Циљ

Подстицање креативности ученика и нових начина стицања знања самосталним и тимским истраживањем и коришћењем информационо комуникационих технологија. Развијање међупредметних компетенција уз повезивање стечених знања са свакодневним животом. Успешнија сарадња ученика и наставника.

Исходи:

Ученик ће бити у стању да:

  • користи информационе технологије у решавању проблема и комуникацији,

  • селектује битне информације,

  • креира прегледну ППТ,

  • повеже градиво петог разреда из математике са проблемима из свакодневног живота,

  • примени градиво петог разреда из математике у другим предметима и сагледа ширу слику у решавању реалних проблема,

  • кроз дате проблеме стекне нова знања кроз истраживање и дискусију са другарима,

  • саслуша и уважи туђе мишљење,

  • аргументовано брани свој став,

  • успешно сарађује са наставницима, ученицима и локалном заједницом.

Припрема за онлајн наставу и додела задатака

Сама чињеница да се решења задатака предају онлајн изазвала је код ученика узбуђење, али и бујицу питања. Први корак био је да се поделе у групе од по 6 ученика. У формирање група нисам се мешала с обзиром да ни ја нисам познавала ученике, јер сам тек почела да им предајем. Посаветовала сам их да изаберу чланове са којима се слажу и који живе близу ради лакше организације.

Ученици су десет дана формирали групе. По узору на такмичење  Collaborative Problem Solving Challenge 2019. искористила сам идеју организатора и замолила ученике да смисле креативно име своје екипе, што је трајало наредних седам дана. Имена екипа била су разна: Крофнице, Чичаглише математичарке, Математичка мафија, I love burek, Мозгићи, Краљице знања, Матиш лудница, Ђиђомири, Малци генијалци, XD, Мозгалице и Браћолино.

Водећи рачуна о приватности ученика, свака екипа је отворила екипни имејл који је у називу садржао име екипе. Сваки члан екипе је имао приступ имејлу, већина ученика је додала имејл на мобилни уређај. Тај имејл служио је за лакшу размену информација, као и за целокупну реализацију учења на даљину. Свака екипа имала је задатак да осмисли лого своје екипе и на тај начин покаже почетну креативност и спремност да изучи неки алат за прављење лого-а.

Како ученици, тако сам и ја отворила нови имејл само за сврху наставе метематике. На тај начин била сам увек доступна ученицима за питања и недоумице око наставе као и око проблемских задатака.  Цео овај процес трајао је око месец ипо дана. У међувремену уплашени родитељи долазили су на отворена врата да се распитају о чему је реч, да ли ће се деца снаћи с обзирм да никада нешто тако нису радили. Било је потребно доста енергије, вере и оптимизма како би родитељи стекли поверење и како би све остало под контролом.

Док смо припремили све што је потребно за овај вид решавања проблемских задатака, у школи на часовима обрадили смо наставне теме Природни броји, Скупови и Дељивост. То је био добар тренутак да ученици добију свој први задатак.

Ученици су средином новембра добили имејл са 19 проблемских задатака и детаљним упутством зашто радимо задатке на овакав начин, као и који су бенефити које ће стећи оваквим начином рада.

Задаци су били постављени на Гугл диск. Свих 19 задатака преузети су из Бигзовог уџбеника за пети разред. Задаци су: Рачун, Ментална аритметика, Покварени калкулатор, Пребројавање, Уочи правило, Биоскоп, Игрица, Пресипање, Бицикл, Кокице, Рачун у кафићу, Такси, Рад у групи, Антибиотик, Рођенданске журке, Математика и крос, Игорови пријатељи, Камповање и Мајнкрафт.

У табели је дат назив свих задатака које су ученици решили, као и посебно наведен циљ сваког задатака и исходи.

За све нејасноће ученици су слала мејлове. Све смо решавали у ходу. Деца су марљиво решила задатке и послала ми на имејл. Урадили смо и евалуацију кроз 20 питања о тимском раду, решавању задатака, помоћи од стране родитеља, тешкоћама, манама и предностима оваквог начина рада. Резултате рада и утиске ученика погледајте у видеу:

Три школска часа била су посвећена групном презентовању радова, анализи, дискусији и предлагању својих оцена и оцена својих другара од стране ученика.

Резултати оваквог начина рада били су више него очекивани. Ученици су били задовољни и мотивисани за даљи рад. Са друге стране, родитељи који су се у почетку бунили и били забринути, дошли су на крају првог полугодишта на отворена врата да похвале овакав начин рада. Били су изненађени колико су њихова деца самостална и како су се лепо организовала са осталим члановима групе.

У решавању задатка учествовало је 12 група. Групе су биле разноликог састава, разноликих математичких и информатичких способности. Две екипе се нису баш најбоље снашле ни са задацима ни са презентацијом решења, и они су накнадно исправили своје грешке које су уочили слушајући решења других ученика. Три екипе ученика: Ђиђомири, Малци генијалци и Чичаглише математичарке, посебно су се истакле у решавању проблемских задатака, креирању презентације и организацији у тиму.

Учешће у такмичењу Brainfinity и решавање пројектних задатака

С обзиром на резултате, мотивисаност и енергичност приликом дискусије, екипама које су се посебно истакле предложила сам да се пријаве за такмичење  Brainfinity- Collaborative Problem Solving Challenge 2020. Детаљно сам их увела у правила и пропозиције такмичења и препричала доживљаје екипе Математичке мозгалице Србије са прошлогодишњег такмичења. Деца су била одушевљена, одмах су приступили решавању проблема са прошлогодишњег изазова и финала. Изазов пред којим смо се ученици и ја нашли био је што су наше екипе имале шест чланова, а за такмичење је било потребно само четири ученика. Што значи да је из сваке екипе било потребно два ученика мање. Убрзо је и тај проблем решен договором између ученика.

Такмичење Brainfinity изазов одржано је онлајн 14.03.2020. године. Ученици су три задатка: Летовање, Некретнине и Детективско писмо решавали 2 сата, направили презентацију и послали жирију. Задатке са изазова можете видети на линку https://challenge.institut.edu.rs/brainfinity-izazov-2020/. У изазову екипа Ђиђомири се пласирала у финале.

С обзиром на новонасталу ситуацију са вирусом Ковид 19, организатори такмичења су одлучили да деци дају додатна четири пројектна задатка која ће решавати онлајн. На основу решења задатака и укупних резултата на пројектима по једна екипа сваког разреда проћи ће додатно у финале. Чувши то, све три екипе петака биле су високо мотивисане да наставе да решавају задатке и да се и даље такмиче. Ђиђомири су решили сва четири пројектна задатка из знатижеље, без обзира што им пролаз у финале није условљен, што додатно говори колико се њима свидео целокупан концепт такмичења. Нови пројектни задатак излазио је сваког другог понедељка, а ученици су имали рок од 7 дана да реше и пошаљу своја решења жирију. Исте задатке добијали су ученици петог, шестог, седмог и осмог разреда. Иако су петаци морали много више истраживати и самостално учити кроз тимски рад од ученика осталих разреда остварили су одличне резултате. Кроз ова четири пројекта у финале је прошла екипа Малци генијалци.

Задатке које су ученици решавали у оквиру пројектних задатака, као и циљеви и исходи дати су у табели:

Након добијених повратних резултата од стране жирија, за сваки пројекат рађена је ретроспектива са ученицима која је обухватала анализу идентификоване грешке, изазове са којима су се ученици суочавали и кључна сазнања из процеса реализације задатака, као и простор за унапређење.

Финале такмичења биће одржано 6.06.2020. године. До тада ученици треба на што бољи начин да презентују своју екипу на друштвеним мрежама Instagram  и Facebook како би освојили што више лајкова и шерова који ће се касније по унапред датој шеми претворити у додатне поене који ће бити урачунати у финалу. На тај начин ученици вежбају представљање своје екипе ван оквира школе.

Додатне активности једне екипе, Ђиђомира или Малаца генијалаца, биће снимање ТВ емисије о решавању једног проблема са такмичења. Ученици тренутно пишу сценарио за емисију на основу којег ће бити изабрана екипа која ће приказивати решење и свој приступ у решавању датог проблема на телевизији.

Активности и предности за ученике и наставника

Ово је један вид пројектне наставе на даљину организован кроз целу школску годину. Активности ученика биле су да самостално истражују и уче кроз истраживање, користе дигиталне алате у решавању проблема, истакну своју креативност и организованост и учествују у вредновању резултата. Ученици су кроз тимски рад и вршњачко учење научили да поштују једни друге, да саслушају мишљење чланова тима и аргументовано одбране своје, као и да донесу одлуку чије решење прихватити уколико има више различитих решења. На овај начин ученици стичу међупредметне компетенције: Компетенције за целоживотно учење, Комуникација, Рад с подацима и информацијама, Дигиталне компетенције, Решавање проблема, Сарадња, Одговорно учешће у демократском друштву, Одговоран однос према здрављу,  Одговоран однос према околини, Естетичка компетенција, Предузимљивост и оријентација ка предузетништву.

Моја улога као наставника била је да ученицима математику представим као доступан алат којим заједничким трудом и истраживачким радом, могу да реше било који задатак кроз игру и без стреса.  Мотивисање и усмеравање ученика је главна улога наставника у данашњем образовању. Поред савремених технологија које данас постоје, најбитније је научити ученике да мисле и на који начин доступну технологију да употребе.

Активности наставника:

  • Предлаже циљ и начин рада.

  • Мотивише ученике да формирају групе.

  • Помаже ученицима да отворе екипни имејл и даје упутство како сваки члан екипе да приступи отвореном мејлу.

  • Креира и шаље материјале за учење.

  • Прати, пружа подршку и усмерава ученике у раду.

  • Подстиче ученике на стваралачко истраживање.

  • Подстиче сарадњу и тимски рад међу ученицима.

  • Помаже ученицима у превазилажењу тешкоћа и савладавању проблема.

  • Заједно са ученицима вреднује резултате.

  • Пружа помоћ при остваривању видљивости резултата наставе.

  • Подстиче ученике да искажу своје мишљење и ставове.

  • Подстиче ученике да вежбају јавни наступ.

  • Помаже ученицима да уоче где се све математика налази у свакодневним проблемима.

  • Помаже ученицима да примене стечена знања у реалним околностима.

Праћење и вредновање проблемске наставе на даљину

Дискусија

Наставник дискутује са ученицима о свим недоумицама, страховима, нејасноћама, очекивањима и идејама приликом представљања модела наставе на даљину који ће користити у даљем раду. Дискусија је била заступљена и као један од модела завршних активности ради изношења сугестија за унапређивање будућег рада.

Рефлексија

По завршетку сваке од фаза рада ученици су позвани да рефлектују сопствени и групни рад у односу на различите карактеристике: задовољство, продуктивност, услови рада.

Евалуација

Ученичка евалуација је спроведена из два дела. Први пут крајем првог полугодишта кроз одговоре на 20 питања о самом процесу наставе од формирања група до предаје радова, у овој евалуацији је учествовало 60 ученика. Друга евалуација вршена је пуетм Гугл упитника о мерењу задовољства у решавању пројектних и проблемских задатака  кроз наставу на даљину средином маја. У овој евалуацији учествовало је 12 ученика. Упитник је креиран од стране наставника.

Наставничка евалуација

Наставник је креирао сопствену табелу за праћење и вредновање процеса на индивидуалном и групном нивоу. Скала процене из угла наставника (описно):

Име и презиме Поштује правила понашања Поштује време Употреба

ИКТ-а

Аргументовање, артикулација

Проналажење информација

 

Прва самопроцена вршена је на крају првог полугодишта кроз детаљну анализу ученичких радова, ослушкивања њихових коментара и реакција, као и читање њихових утисака о самом процесу извођења онлајн проблемске наставе од формирања група до презентовања и оцењивања радова. Утисци су подељени са ученицима на крају првог полугодишта.

Друга самопроцена вршена је средином маја кроз ученичке резултате у пројектним задацима и повратне информације жирија такмичења. Као и кроз стручно усавршавање о вредновању пројектних задатака и давања повратне информације ученицима.

Закључак

Овакав вид организације наставе и креирање мејлова на почетку школске године невероватно нам је помогао у организацији целокупне наставе у оба одељења петог разреда за време ванредне ситуације настале услед вируса Ковид 19. Док су се ученици других разреда који нису радили на овај начин, по први пут сусрeли са наставом на даљину, ученицима петог разреда је овај вид наставе био већ познат. Ученици су истог дана када је наступило ванредно стање добили имејл са детаљним упутством о даљем току наставе, као и о приступу платформи еЗбирка коју су сви ученици користили за израду домаћих задатака. Разлог зашто су сви ученици домаћи радили преко платформе еЗбирка је предност платформе у односу на друге доступне која се огледа у мањој вероватноћи за преписивањем и никаквој за слање истих радова ученика, јер сви ученици добијају различите задатке у оквиру истог броја теста. Додатна предност је то што ученици после сваког слања теста наставнику могу да виде тачно решење задатака са детаљним поступком и на тај начин изврше анализу свог рада и одмах исправе своје грешке. Ученици су преко истог мејла добијали наставне материјале кроз презентације са одговарајућом шифром теста које је потребно урадити. Комуникација са ученицима одвијала се преко креираних мејлова и никаквих проблема ни са једне стране није било.

Сумирајући све утиске о реализацији наставе на даљину у првом и другом полугодишту јако сам задовољна резултатима ученика. Сигурна сам да ћу и следеће школске године примењивати исти модел као допуну стандардној настави и надам се да ће се пројектна настава интензивније користити у редовној настави имајући у виду позитивна искуства и резултате.

Невезано за узраст постоје два корака да се остваре изузетни резултати. Први корак је стицање потребних знања и вештина, а други је мотивација да се стечено знање и вештине примене у пракси. Једино на тај начин могуће је креирати нове вредности за друштво и његове учеснике.

Рад можете погледати и на следећем линку: 

https://jpd.rs/takmicenje-za-najbolju-online-nastavu-prijava-skole.php?id=541

 

Литература:

  • Математика 5, уџбеник са збирком задатака за пети разред основне школе, Издавач- Бигз школство д.о.о, Аутори: Иван Анић, Радоје Кошанин, Александра Равас.

  • Задаци у оквиру Brainfinity изазова „Летовање, Некретнине и Детективско писмо“   https://challenge.institut.edu.rs/brainfinity-izazov-2020/

  • Пројектни задатак „Гојазност“

https://challenge.institut.edu.rs/2020/03/18/brainfinity-projekat-i/?fbclid=IwAR2HPSS6x-B2yqSBbKmis7GweiByp6LUr3ZsnOheyyMxxohdrsPlfkDIuJg

  • Пројектни задатак „Зидарство“

https://challenge.institut.edu.rs/2020/04/01/brainfinity-projekat-ii/?fbclid=IwAR3SsCS8Pr7NJsdHzjiZ-106WjvdFE37FS7eMA6T2bjNDr4BtLCWW6Fe2tk

  • Пројектни задатак „Веровали или не“

https://challenge.institut.edu.rs/2020/04/13/stize-treci-brainfinity-projekat/?fbclid=IwAR1F18PYinMSzAjHnDlHCbS7v0bJqqi2B7YE2cvfKbM8SAruB3cLXshOH-w

  • Пројектни задатак „Време је новац“

https://challenge.institut.edu.rs/2020/04/13/cetvrti-brainfinity-projekat/?fbclid=IwAR2os7gtKAc7V2sSbyU0egwPqLQEamw7C_9jJtogfgGvHh5KEuIjeHLhYA0

 

 

No Comments

Add your comment